Zakonom o privrednim prestupima[1] u članu 2, propisan je privredni prestup kao društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup. Za izvršenje privrednog prestupa odgovaraju pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu za povrede propisa, koje su prouzrokovale ili mogle prouzrokovati teže posledice.

Iako pomenuti zakon predstavlja lex generalis za privredne prestupe, njihovo izvršenje, odnsono “biće” nije reguslisano Zakonom o privrednim prestupima, već drugim zakonima kojima se regulišu privredno i finansijsko poslovanje.

Kako bismo širem krugu čitalaca približili privredne prestupe, obrazložićemo kaznenu politiku zakonodavca prema pravnim licima. Privredni prestupi spadaju u korpus kaznenog prava našeg pravnog sistema, uz krivična dela i prekršaje.

Navešćemo nekoliko oblasti (koje ne predstavljaju numerus clausus) u kojima se privredni prestupi najčešće vrše:

–           oblast energetike (privredni prestupi određeni u članu 389. Zakona o energetici[2]);

–           oblast rudarstva (privredni prestupi određeni u članu 180. Zakona o Rudarstvu i geološkim istraživanjima[3]);

–           oblast sprečavanja pranja novca i i finansiranja terorizma (privredni prestupi određeni u članu 117. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma[4]);

–           oblast alkoholnih pića (privredni prestupi određeni u članu 51. Zakona o jakim alkoholnim pićima[5]);

–           oblast finansijskog poslovanja (privredni prestupi određeni u članu 284. Zakona o tržištu kapitala[6]);

–           oblast saobraćaja (privredni prestupi određeni u članu 325. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima[7]);

–           oblast računovodstva (privredni prestupi određeni u članu 57. Zakona o računovodstvu[8]);

–           oblast zdravstvene ispravnosti namirnica (privredni prestupi određeni u članu 46. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe[9]);

–           oblast intelektualne svojine (privredni prestupi određeni u članu 39. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine[10]);

–           oblast preuzimanja akcionarskih društava (privredni prestupi određeni u članu 47. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava[11]).

Poslužićemo se sa tri primera iz člana 51. Zakona o jakim alkoholnim pićima kojima je definisano izvršenje privrednih prestupa. Novčana kazna u iznosu od 300.000,00 do 3.000.000,00 dinara zaprećena je za pravno lice u slučaju da:

1) koristi etanol koji nije poljoprivrednog porekla, odnosno alkohol sintetičkog porekla u proizvodnji jakih alkoholih pića;

2) proizvodi jaka alkoholna pića, a nije upisano u Registar ponuđača;

3) upotrebljava geografsku oznaku koja nije registrovana, odnosno koja nije registrovana u Registru geografskih oznaka;

Pored kazne za pravno lice, za privredne prestupe iz citiranog člana previđena je i novčana kazna za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 50.000,00 do 200.000,00 dinara.

Sankcije koje su zaprećene za privredne prestupe su kazne, uslovna osuda i zaštitne mere.

Zakon o privrednim prestupima u pogledu kazni za privredne prestupe propisuje isključivo novčane kazne (u iznosima od 10.000,00 do 3.000.000,00 dinara za pravna lica i 2.000,00 do 200.000,00 dinara za odgovorna lica u pravnom licu). Ove sankcije sud može ublažiti, odnosno odmeriti i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup kada je to predviđeno zakonom, posebnim propisima kojima je određen privredni prestup, kao i u slučajevima kada postoje naročito olakšavajuće okolnosti. Sudska praksa nam ukazuje da prilikom odmeravanja kazne, sudovi uzimaju visinu prometa na računu pravnog lica kao činjenicu koja ima uticaja na njenu visinu. U ovim slučajevima potrebno je obratiti posebnu pažnju, budući da se svrha kazne između ostalog, ogleda u odvraćanju osuđenih da u budućnosti čine privredne prestupe, a ne u direktnom uticaju, odnosno uništavanju ekonomske moći pravnog lica. Ovo stoga, što tok novca („cash flow“) verovatno jeste i najbitniji pokazatelj finansijske moći privrednog subjekta, te ne bi trebalo vršiti odmazdu nad istim isključivo iz razloga jake ekonomske moći.

Iako Zakon o privrednim prestupima ne predviđa kaznu zatvora, postoji mogućnost da se osuđeno odgovorno lice ipak nađe „iza rešetaka“. Navedena mogućnost postoji u slučaju da odgovorno lice koje je osuđeno na novčanu kaznu istu ne plati u zakonskom roku (koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca). U tom slučaju, prvostepeni sud koji je lice osudio, može zameniti novčanu kaznu sa kaznom zatvora saglasno članu 193. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija[12]. Pri tom, odmeravanje kazne zatvora srazmerno je novčanom iznosu na koji je lice osuđeno. Tako bi novčana kazna u iznosu od deset hiljada dinara bila zamenjena kaznom zatvora u trajanju od deset dana. Drugim rečima, sud će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Uslovnom osudom sud može utvrditi kaznu pravnom licu i odgovornom licu u pravnom licu, sa tim da se kazna ne izvršava ukoliko okrivljeni ne učine nov privredni prestup u vremenskom trajanju koje odredi sud, sa vremenom proveravanja koje ne može biti kraće od jedne, niti duže od dve godine proveravanja.

Sud može učiniocima privrednog prestupa izreći jednu ili više zaštitnih mera, pod uslovom da je učiniocu izrečena kazna, i to:

–           javno objavljivanje presude;

–           oduzimanje predmeta;

–           zabranu pravnom licu da se bravi određenom privrednom delatnošću;

–           zabranu odgovornom licu da vrši određene dužnosti.

Budući da privredni prestupi spadaju u krug dela koji se gone po službenoj dužnosti, nadležnost za gonjenje učinilaca poverena je javnom tužiocu koji nakon istražnih radnji nadležnom sudu podnosi optužni predlog.

U pogledu zastarelosti gonjenja za privredne prestupe, Zakon o privednim prestupima propisuje protek od tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa. Izuzeci su propisani za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja, u kojima zastarelost gonjenja nastupa kad protekne pet godina od dana izvršenog privrednog prestupa. Imajući u vidu da je članom 40. Zakona o privrednim prestupima propisana shodna primena odredaba Krivičnog zakonika na tok i prekid zastarevanja gonjenja, koji propisuje da zastarelost gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost gonjenja. Sledstveno tome, apsolutna zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastupa protekom roka od šest (izuzetno 10) godina od dana izvršenja privrednog prestupa. Identična pravila važe i za institut zastarelosti izvršenja kazne.

Obzirom na proklamovanu shodnu primenu Zakonika o krivičnom postupku u privrednim prestupima, redovni pravni lek koji je na raspolaganju odbrani je žalba, dok su vanredni pravni lekovi zahtev za ponavljanje postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti.

Prvostepeni sudovi dužni su da vode evidenciju o osudama koje su izrečene pravnim i odgovornim licima. Evidencija se vodi kroz pomoćne knjige suda, budući da Pravilnik o kaznenoj evidenciji[13] ne propisuje vođenje evidencija za privredne prestupe.

Terminologija poput “Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija”, “društveno-politička zajednica”, “Savezni sud”, “društveno štetna povreda propisa” ukazuje nam na vremešnost pojedinih odredbi Zakona o privrednim prestupima, te bi u najmanju ruku bilo potrebno izmeniti ga adekvatnom terminologijom.

Naša advokatska kancelarija na Novom Beogradu, uspešno se bavi odbranom privrednih subjekata u privrednim prestupima. U slučaju potrebe, slobodno nas kontaktirajte.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, advokata Nikole Cimbaljevića.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[1] „Sl. list SFRJ“, br. 44/77, 36/77 – ispr, 14/85, 10/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89, 3/90 i „Sl. list SRJ“, br. 27/92. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96, 64/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005-dr. zakon.

[2] “Sl. glasnik RS“, br. 145/2014, 95/2018 – dr. zakon i 40/2021.

[3] “Sl. glasnik RS“, br. 101/2015, 95/2018 – dr. zakon i 40/2021.

[4] “Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 91/2019 i 153/2020.

[5] “Sl. glasnik RS“, br. 92/2015.

[6] “Sl. glasnik RS“, br. 31/2011, 112/2015, 108/2016, 9/2020 i 153/2020.

[7] “Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon, 9/2016 – odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 – dr. zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020 – dr. zakon.

[8] “Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon.

[9] “Sl. glasnik RS“, br. 29/2011.

[10] “Sl. glasnik RS“, br. 46/2006, 104/2009 – dr. zakoni i 129/2021.

[11] “Sl. glasnik RS“, br. 46/2006, 107/2009, 99/2011 i 108/2016.

[12] “Sl. glasnik RS“, br. 55/2014 i 35/2019.

[13] „Službeni list SFRJ“, br. 5/79.