ЗАСТАРЕЛОСТ ПОКРЕТАЊА/ВОЂЕЊА ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

Темеље данашњег института застарелости изндерило је римско право, указујући на важност улоге времена, односно његовог протека у правном свету. Застарелост, као један од најважнијих института облигационог права наступа протеком законом одређеног времена у коме се одређена потраживања могу захтевати, односно судски поступци покренути или водити.

     Обзиром да ћемо се у овом тексту бавити прекршајним поступком, навешћемо неколико есенцијалних чињеница ради разумевања застарелости прекршајног поступка. Правни основ садржан је у члановима 84. и 85. важећег Закона о прекршајима.

      Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка – релативна застарелост подразумева да се прекршајни поступак не може покренути, нити водити ако протекне 1 година од дана када је прекршај учињен. Битно је напоменути да се на релативну застарелост може применити институт прекида. За ову ситуацију, дакле, потребно је потпуно пасивно понашање органа који је прекршај уочио и документовао, или суда. Као пример, представићемо један хипотетички случај. Претпоставимо да окривљено лице изврши саобраћајни прекршај 01.08.2024. године, који је документован у одређеном записнику МУП-а. Протеком дана 01.08.2025. године наступила би застарелост покретања прекршајног поступка, односно пре наведеног датума МУП је обавезан да надлежном суду поднесе Захтев за покретање прекршајног поступка. Једногодишњи рок застарелости се примењује на већину прекршајних поступака, али не и на све поступке. Рок застарелости покретања и вођења поступка за поједине прекршаје попут царинских, девизних, спољнотрговинских, јавних набавки, животне средине, ваздушног саобраћаја и др. може бити дужи и прописује се посебним законима, али у сваком случају не може бити дужи од 5 година.

     Застарелост вођења (и покретања) прекршајног поступка – апсолутна застарелост подразумева наступање застарелости у сваком случају кад протекне 2 пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост. Институт прекида се не примењује на апсолутну застарелост. Да се вратимо на наш пример. Дакле, прекршај извршен 01.08.2024.г, уредно документован од надлежног органа. Благовремено, у року се покреће прекршајни поступак пред надлежним судом, који даље у оквиру својих ингеренција спроводи поступак против окривљеног лица. За случај да се правна ствар коју смо хипотетички представили не реши правноснажно након две године од извршеног прекршаја (протеком дана 01.08.2026. године), суд ће решењем обуставити поступак против окривљеног лица услед наступања апсолутне застарелости за вођење прекршајног поступка.

     Процесно-правне последице наступања апсолутне застарелости за вођење прекршајног поступка, огледају се у чињеници да се окривљено лице не сматра осуђиваним за прекршај који му се стављао на терет, не може бити обавезано било каквом санкцијом, нити се за исти прекршај може водити нови поступак, а трошкови прекршајног поступка падају на терет суда који је поступак водио.

      Суштински је важно напоменути и застарелост извршења казне и заштитне мере. Сама терминологија указује да се овде ради о већ осуђеном лицу у прекршајном поступку. Чланом 85. Закона о прекшајима предвиђено је да застаревање извршења казне и заштитне мере почиње од дана правноснажности пресуде којом је изречена казна, односно заштитна мера. На ову врсту застарелости се такође примењује институт прекида. У сваком случају, извршење казне односно заштитне мере застарева кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за извршење казне, односно заштитне мере.

     Наша адвокатска канцеларија успешно се бави одбраном физичких и правних лица у прекршајним поступцима. Налазимо се на Новом Београду, у Булевару Михајла Пупина.

Булевар Михајла Пупина 10д
11070 Нови Београд | Србија
+381 (0)11 31 207 35
cimbaljevic@justitia.rs

*е-маил користимо искључиво ради размене
информација. Сва формално-правна обавештења адвокатска канцеларија прима искључиво писменим путем, на адресу канцеларије.

ПОЧЕТНА
ОБЛАСТИ ПРАВА
НАШ ТИМ
АКТУЕЛНОСТИ
КОНТАКТ