Kriptovalute, kao vrsta digitalne imovine, pojavile su se u svetu prvi put gotovo pre deceniju i po, tačnije tokom 2008. godine (Bitcoin), i počele da se koriste od 2009. godine. Uz sve uspone i padove koji prate kriptovalute gotovo na svakodnevnom nivou, možemo reći da se radi o poprilično primamljivoj, korisnoj i lukrativnoj vrsti digitalne imovine.

Neke od prednosti kriptovaluta jesu mogućnost isključenja trećih lica, posrednika, instititucija, kao i rasprostranjenost i primenljivost širom sveta, te zaštićenost od spoljnih uticaja, mada ova prednost može imati i nedostatke, u slučaju hakerskih napada. Dakle, pričamo o digitalnoj, nenovčanoj imovini, koju nećete staviti u novčanik, ili zadnji džep na farmerkama. Danas postoji više hiljada različitih kriptovaluta na tržištu, koje je moguće kupiti. Međutim, nisu sve našle svoje mesto „pod suncem“ u smislu novčane vrednosti kroz koju se iskazuju. Napomenućemo svojevrsnu aleatornost koja se ispoljava kroz trgovinu kriptovalutama. Obzirom da je novčana vrednost kroz koju se kriptovalute materijalizuju veoma neizvesna, ne znači nužno da će njihov imalac ostvariti dobit kroz kupoprodaju kriptovaluta. Primera radi, tokom novembra meseca 2021. godine, bitkoin je u novčanoj vrednosti iznosio 68.789,00 dolara, nakon čega je sredinom decembra iste godine iznosio 46.164,00 dolara. Između januara i maja 2022.godine, cena bitkoina je iznosila 47.445,00 dolara, dok je na dan 11. maja 2022.godine cena bitkoina iznosila 28.305,00 dolara[1]. Cene kriptovaluta zavise od percipirane vrednosti, i ponude i tražnje. Svetsko tržište kriptovaluta je toliko uznapredovalo, da pojedini dileri automobila već prihvataju kriptovalute kao način plaćanja.

U ovom delu teksta, čitaocima ćemo približiti načine na koje se kriptovalute mogu pribaviti.

Jedan od načina sticanja kriptovaluti jeste kroz tzv. rudarenje. Ovaj način je dosta sporiji i komplikovaniji. Naime, ukoliko planirate da steknete kriptovalute na ovaj način, morate biti u posedu posebnih uređaja (mining machine) koji se spajaju sa kompjuterom, i potom kreće „rudarenje“. Pored toga, potrebno je instalirati tzv. novčanik na mobilnom telefonu, koji je povezan sa nalogom vlasnika telefona, i sadrži jedinstveni broj – šifru korisnika, a na koji se plodovi rudarenja – kriptovalute, odnosno njihovi delovi prebacuju. Pored posebnih uređaja za rudarenje kriptovaluti, postoji još jedan način „rudarenja“. Radi se o posebnim vrstama grafičkih kartica (obične poseduje svaki kompjuter danas), čija je jedna od karakteristika upravo mogućnost rudarenja kriptovaluti. Generalno, razlike između grafičkih kartica i posebnih uređaja kojima se mogu rudariti kriptovalute ogledaju se u brzini rudarenja, vrsti kriptovaluta koje se mogu „iskopati“, ceni, kao i u potrošnji struje koju uređaji za rudarenje troše u enermnoj količini, budući da se ti uređaji retko kad gase. Usled ovog poslednjeg razloga, određeni broj rudara kriptovaluti u Srbiji se nelegalno priključivao na strujnu mrežu, nakon čega su bili krivično procesuirani, obzirom da krađa električne energije predstavlja krivično delo.

Kako rudarenje funkcioniše? Za većinu nas, deluje kao složen postupak. Rudarenje kriptovaluta se odvija kroz proces identifikacije transkacija kroz mrežu kriptovaluta. Na taj način, uključuje se korišćenje računara pri rešavanju složenih matematičkih problema (kroz identifikaciju transakcija), a što rezultira nagradom u manjim delovima kriptovaluti.

Drugi, jednostavniji način pribavljanja kriptovaluti jeste kroz kupovinu. Svakako i za drugi način morate imati pomenuti digitalni novčanik, na kome će se evidentirati kupovina. Ovakve transakcje se obavljaju preko onlajn brokera preko kojih se mogu kupiti, odnosno prodati kriptovaulte, ali i druge hartije od vrednosti. Dodaćemo i to da za određene kriptovalute npr. Ripple (XRP) ne postoji mogućnost rudarenja, već samo kupovine.

Sledeća mogućnost je ustanovljena Zakonom o digitalnoj imovini i to članom 97[2] kojim je propisano da se prihvatanje digitalne imovine (u koju spadaju i virtuelne valute) u zamenu za prodatu robu ili pružene usluge u trgovini na malo može vršiti isključivo preko pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, koji ima dozvolu za pružanje usluge povezane sa digitalnom imovinom. U skladu sa navedenim zakonom, pružalac usluga povezanih sa digitalnom imovinom može biti isključivo pravno lice. Praktično, pružaoci usluga vezano za digitalnu imovinu su tzv. menjačnice kriptovaluta, kojih ima i u Republici Srbiji, a koje moraju da pribave licencu od Narodne banke Srbije radi pružanja usluga vezanih za digitalnu imovinu. Koliko je država zainteresovana za praćenje i nadzor nad transakcijama u vezi sa digitalnom imovinom, najbolje oslikava član 84. Zakona o digitalnoj imovini, koji propisuje da je pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan da vodi i čuva najmanje 10 godina podatke koje se odnose na sve transakcije s digitalnom imovinom koji je izvršio i to za sopstveni račun, ili u ime i za račun korisnika digitalne imovine, a ako su transakcije izvršene u ime i za račun korisnika, ova evidencija mora da sadrži i sve podatke u vezi sa identitetom tog korisnika, kao i podatke propisane Zakonom o sprečavanju novca i finansiranja terorizma.

Pri prodaji digitalne imovine – kriptovaluta, koja se realizuje preko menjačnica kriptovaluta, obavezno je plaćanje poreza, i to poreza na kapitalne dobitke. Članom 72. st.1. Zakona o porezu na dohodak građana[3] propisano je da kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarene prenosom (t.6) digitalne imovine. Nabavnom cenom se smatra cena za koju obveznik dokaže (dokumentuje) kao stvarno plaćenu. U slučaju tzv. rudarenja, nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine, i koju može da dokaže (dokumentuje). Dokazivanje nabavne cene potonjeg načina sticanja veoma je komplikovano, te mali broj obveznika u poreskim prijavama naznačava ove iznose, već upisuje prodajnu cenu, a od poreske uprave zavisi postupanje po takvoj prijavi, budući da se radi o institutu novijeg karaktera, koji će se tek kroz uputstva, komentare i praksu razraditi, radi pravne sigurnosti, pri ovakvim poreskim prijavama, odnosno rešenjima po istim. Stopa poreza koja se plaća na kapitalni dobitak iznosi 15%. Poresko oslobođenje u iznosu od 50% propisano je za obveznika koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije, odnosno u kapital investicinog fonda, čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji republike Srbije. Postoje i drugi načini trgovine kriptovalutama, koji nisu u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, te se njima ovom prilikom nećemo baviti.

Na kraju, podsećamo da prenos digitalne imovine u toku godine na osnovu koga nastaje kapitalni dobitak ili gubitak podleže poreskoj prijavi, i to u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine, na osnovu čl. 95. st.2. Zakona o porezu na dohodak građana.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora, advokata Nikole Cimbaljevića.

[1] https://www.investopedia.com/articles/forex/121815/bitcoins-price-history.asp

[2] Sl. glasnik RS“, br. 153/2020.

[3] “Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 – usklađeni din. izn., 6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 – usklađeni din. izn., 10/2022 – usklađeni din. izn., 138/2022 i 144/2022 – usklađeni din. izn.